2014-3-13

EUCLID -


 

Vidi: Fotogalerije >>> 

 Vesna Dulić

Član Fondacije „Mesečina“

Subotica

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE EUCLID  „Chatering into the Future“ i KONFERENCIJE EVROPSKE KOMISIJE „Social Entrepreneurs: Have your say“ U STRAZBURU, FRANCUSKA, 15.- 17.1.2 

 

            Zahvaljujući TACSO organizaciji koja je omogućila boravak i učešće jednog predstavnika naše Fondacije na konferencijama , Fondacija „Mesečina“ je bila jedna od mnogobrojnih učesnika ove dve konferencije na temu socijalnog preduzetništva kao mogućeg  načina  prevazilaženja ekonomske krize i uključivanja svih subjekata u društvo bez obzira na sposobnosti i mogućnosti koje poseduju.     

EUCLID konferencija je održana 15.1.2014. godine u Conseil General du Bas – Rhin u Strazburu sa temom „Nađimo rešenje zajedno“.

Konferencija je počela u 9,00 časova pozdravom predsednika i izvršnog direktora Euclid Network. Potom su se prisutnima obratili Vice predsednik zdanja u kome se održavala konferencija, senator i gradonačelnik Strazbura.

Rad na konferenciji se odvijao u nekoliko radionica sa različitim temama poput „Nove generacije, otpočinjanje socijalnog preduzetništva kod mladih“, „Regeneracija ruralnog razvoja – nedostajuće veze“, „Bolje , ne samo veće- uspeh izaziva nove probleme , kako ih rešavati“, „Postići više sa Manje „- kroz izlaganja o iskustvima na ove teme iz Nemačke, Francuske, Srbije, Grčke. Na radionicama se razgovaralo o problemima na koje se nailazi u razvijanju socijalnog preduzetništva kod mladih , sa akcentom na pronalaženje ideja za rešavanje problema.

            Nakon radionica održavani su razgovori o perspektivama za uspeh, dizajniranju novih servisa , zakonskim odredbama koje bi regulisale poslovanje socijalnih preduzeća. Vršena je razmena iskustava u vezi funkcionisanja socijalnih preduzeća kao i o problemima profita, , merenja uspeha rada socijalnih preduzeća, sa zaključkom da je socijalno preduzetništvo jedan novi pogled na biznis sa drugim ciljem koji nije samo zarada. Takođe je navedeno da uspešna socijalna preduzeća ostvaruju profit, tj. zaradu i da je to dobra stvar jer profit daje mogućnost izbora, osećaj vrednosti uloženog rada , a ne traženje milostinje za preživljavanje. Ljudi u lokalnoj zajednici moraju sami da uvide i pričaju i traže rešenja za svoje probleme. Potrebno je da se izgrade odnosi i kontakti kroz komunikaciju osoba sa osobom- lični kontakti. Takođe je neophodno izgraditi infrastrukturu za medije i preduzetnike uz podršku EU  putem izgradnje kapaciteta socijalnih preduzeća edukacijom, fondovima .Potrebno je staviti mlade u centar dešavanja, pitati ih šta bi oni uradili, podizati osetljivost ,aspiracije u odnosu na potrebu za rešavanjem problema. Potrebno je povezivanje javnih i privatnih sektora. Neophodan je rad na terenu, u smislu uočavanja konkretnih problema , njihove identifikacije i pronalaženja ideja za njihovo rešavanje u razgovoru sa lokalnim stanovništvom kroz socijalno preduzetništvo.Potrebno je ljudima ponuditi prototip preduzeća, metode rada, biznis planove, omogućiti pomoć putem česte komunikacije (internet, telefon), redovito pratiti rad i vršiti kontrolu napredovanja u rešavanju problema.

            Izneta su interesantna mišljenja poput sledećih:

„kada ja Vama dam jedan euro , a Vi meni date 1 euro , oboje opet imamo po 1 euro. Ako ja Vama dam jednu ideju, a Vi meni date jednu ideju, imaćemo dve ideje za rešavanje problema koji uočavamo. U Evropskoj uniji imamo hiljade ljudi i kada bi svako dao 1 ideju imali bismo 1000 hiljade ideja za rešenje problema koji nas okružuju.“

„ novac nije rešenje- davanje novca stvoriće prazan džep. Rešenje je u motivaciji  ljudi da izrade biznis plan kako bi ideju proveli u delo , rešili problem i zaradili novac. U ovom slučaju ljudski potencijal je najvredniji.

Primeri: Thomas Roters Foundation je nastala iz Korporacije sa ciljem da razvijaju svoje samostalne programe, volonterizam. Trustlan Connect širi praksu volonterskog rada na raznim poljima. Ciljevi koje žele da ostvare su jačanje socijalnog  preduzetništva, jačanje inspiracija i razvijanje energije za razvoj socijalnih preduzeća , daju savete i ideje kako da socijalna preduzeća privuku investitore.

Navedeni su problemi koji se javljaju u realizaciji socijalnog preduzetništva poput sledećih:

-šta raditi sa profitom-zaradom?

-pitanje vlasništva i koncepta poslovnog modela

-problemi oko načina zapošljavanja – zakonska regulativa

-zakonska forma i definicija socijalnog preduzeća

-odstupanje od uobičajenog tržišta

-pristup kapitalu

-visoke cene usluga pravnih zastupnika

-stav javnosti prema socijalnim preduzećima

-problem sticanja novca –početnog ili dodatnog , a neophodnog novca za funkcionisane ovih preduzeća.

Zaključeno je da kada se bira zakonska struktura preduzeća tada se direktno utiče na izbor i usmeravanje priliva novca i njegove raspodele, treba utvrditi da li je socijalno preduzeće profitno ili nije i pod kojim uslovima, i socijalna preduzeća treba da licenciraju , da zaštite svoje proizvode i preduzeće u smislu intelektualne svojine, kod potpisivanja ugovora treba znati koji uslovi idu u korist socijalnog preduzeća, kako vršiti pregovore i na koji način sklapati poslovna partnerstva. 

Konferencija je završena iznošenjem zaključka o radu na radionicama u toku konferencije od strane Predsednika EUCLID NETWORK-a.

U večernjim satima organizovane su internet kafe sesije i razgovori na teme sa radionica  koje su imale za cilj, razmenu utisaka, ideja i iskustava.

            Zaključak sa ove konferencije o značaju socijalnog preduzetništva kao načinu prevazilaženja ekonomske krize i problema na lokalnom nivou uz uključivanje svih u društvenu integraciju i  rad predstavlja polaznu osnovu i vodeću ideju kao uvod za rad na konferenciji Evropske komisije.

U prilogu je agenda konferencije.

 

NFERENCIJA EVROPSKE KOMISIJE „Social Entrepreneurs: Have your say“ održana je u  STRAZBURU, FRANCUSKA, 16.  i 17.1.2014.

 

Konferencija je počela pozdravnim govorima visokih zvaničnika senatora-gradonačelnika Strazbura, Predsednika Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta EESC, vice predsednika Evropske komisije, i mnogih drugih predstavnici Evropske komisije, koji su govorili o svom viđenju perspektiva socijalnog preduzetništva u Evropskoj Uniji, iznosili konkretne primere politike prema socijalnom preduzetništvu  u zemljama Evropske Unije.

            U toku konferencije izneti su stavovi da zbog pojave ekonomske krize treba podsticati razvoj socijalnog preduzetništva za najslabije članove društva, pribaviti posao za osobe sa inavliditetom, ljude kojima je potrebna druga šansa da počnu kvalitetan život. Potrebno je izgraditi platformu kojom bi se izjednačili svi socijalni preduzetnici i bila bi omogućena kooperacija među njima. Bez socijalnog preduzetništva nema rešenja nezaposlenosti. Potrebno je izraditi strategiju za socijalno preduzetništvo, stvoriti posebne uslove za stope poreza, za plasiranje proizvoda  na evropsko tržište,  čime bi se stvorili bolji uslovi za razvoj socijalnih preduzeća. Potrebne su promene u društvu u smislu podsticanja razvoja socijalnih preduzeća posebno u zemljama koje je pogodila ekonomska kriza, osim novca , potrebne su ideje, novi modeli i novi ljudi koji će to provesti u delo i raditi na rešavanju problema nezaposlenosti . Država treba da podržava razvoj socijalnih preduzeća , posebno na lokalnom nivou.

Potrebno je da EU podrži finansiranje socijalnoih preduzeća , da sredstva budu dostupna  i da se pomogne razvoju ovih preduzeća na lokalnom nivou. Potreban je nacionalni kontekst – poverenje države i poštovanje značaja rada socijalnih preduzeća  i ovoj vrsti delatnosti. Podrška treba da se realizuje u obliku informisanja o pojmu , značaju socijalnog preduzetništva, održavanju obuka , a da se pri tome uvaži različitost država, nacija, običaja, načina življenja. Treba raditi na izgradnji kapaciteta u smislu da se broj socijalnih preduzeća održi i uz to i da se stalno povećava njihov broj. Treba pronaći finansijski sistem koji će povezati socijalno preduzetništvo  i ekonomiju , koji će izazvati ekonomski oporavak . EU parlament smatra da je regularni ekonomski sistem izuzetno važan, ali da na nacionalnom nivou treba kreirati nacionalne eko sisteme koji će podržati razvoj socijalnog preduzetništva i inovacije u ekonomiji. Potrebno je utvrditi parametre za rad socijalnih preduzeća , organizovati saradnju stejkholdera i države. Razvojem socijalnog preduzetništva menjaće se i mikrodruštvo, jer će se ljudi iz lokalnih sredina zapošljavati i menjaće se društvena slika o zaposlenosti i materijalnom položaju stanovništva u tom delu društvene zajednice.

            Dalji razgovori na navedene teme u uvodnom izlaganju nastavljene su kroz rad u radionicama.

 Na jednoj od radionica je bila tema mikrofinansije u oblasti zelene ( socijalne ) ekonomije gde je potvrđeno da je ovaj oblik ekonomije održiv, da je to vrsta poslovnog modela koji obezbeđuje potrebe stanovništva u lokalu rešavajući lokalne probleme, a ideje i inicijative potiču od lokalnog stanovništva, ali realizacija je moguća uz podršku države putem finansijske pomoći, izrade zakonske regulative.

Potrebno je izraditi pravilnik kojim se definišu uslovi za finansiranje socijalnih preduzeća . Osobe koje rade i rukovode mikrofinansijskim preduzećima su edukovane i upoznate sa uslovima funkcionisanja preduzeća što je rezultat rada na pronalaženju zajedničkog rešenja s obzirom da su socijalna preduzeća iz različitih zemalja, ali dokumenat nije izrađen do kraja i nije dostupan. Finansijsko poslovanje ovih preduzeća će biti uspešnije ukoliko se obezbedi formiranje novih bankarskih institucija koje će obezbediti više klijenata , niže kredite koje će odobravati za realizaciju rešavanja problema u okruženju i opstanak socijalne odgovornosti , legitimnost  socijalnih preduzeća , koja će imati ljudski potencijal , stvaranje partnerstva sa specijalizovanim organizacijama i učestvovanje u obukama. Potrebno je stimulisati i korisnike i proizvođače novim pristupom u finansijskom poslovanju i osnivanju socijalnih preduzeća i razvijanju tržišta za plasman njihovih usluga i proizvoda.

            Prvi dan konferencije se završio razgovorom o ključnim saznanjima i stanovištima koji su izašli kao zaključak rada – podneti su izveštaji o iskustvima u radu socijalnih preduzeća, zaključeno je da su potrebni novi projekti i partnerstva za dalji razvoj, neophodno je deljenje informacija sa svim zainteresovanim organizacijama,neophodno je  podići razvoj socijalnog preduzetništva, aktiviranje ljudi u okruženju zapošljavanjem u socijalnim preduzećima, jer oni znaju potrebe, istražuju ih, rade na njihovom rešavanju .

            Zvaničnici iz  Brisela su došli na konferenciju da čuju , saznaju više o socijalnom preduzetništvu i da čuju nove ideje. Smatraju da banke treba da promene stav i način poslovanja u odnosu na finansiranje socijalnih preduzeća  uz zalaganje da se vrati etika u biznis . S obzirom na porast broja nezaposlenih i pojavu problema u društvu potrebno je zauzeti stav i krenuti u rešavanje problema  putem otvaranja socijalnih preduzeća koja su model biznisa koji je postojao i ranije , ali ga sada treba intenzivirati, ubrzati njihov razvoj, povećati socijalna ulaganja , kao bi se obezbedila radna mesta za nezaposlene članove zajednice. Smatraju da 2000 ljudi koji učestvuju u radu ove konferencije treba da pošalju značajnu poruku svima  da izvorom finansiranja ovih preduzeća treba obezbediti solidarnosti, razvijati kooperaciju, kreirati poslove, usluge koje su potrebne svima .

 

            Drugi dan konferencije je počeo izveštavanjem o socijalnom preduzetništvu u Strazburu i u Francuskoj, a zatim je usledio plenarni deo u kome se razgovaralo o socijalnom preduzetništvu u proteklih 5 godina.

            Socijalno preduzetništvo u Evropi je u poslednjih 5 godina postalo poslovni model nove Evrope.Socijalnim preduzećima se kreira novi način zapošljavanja i ekonomije koji omogućava nova rešenja zapošljavanja mladih koji se mogu obučiti za različita zanimanja u zavisnosti od lokalnog okruženja i potreba , a zasnovano je na pravnoj osnovi. Socijalno preduzetništvo predstavlja veliku mogućnost za okruženja u kojima se ono razvija kao neprofitno , a potreba je da postanu profitna preduzeća koja će deo profita ulagati u inovacije kojima će rešavati lokalne probleme i otvarati nova radna mesta za ljude iz lokalne sredine. U sektor socijalnog preduzetništva treba da ulažu svi, s obzirom na prirodu ekonomije socijalnog preduzetništva. Ovaj vid ekonomije ima vrednosti koje se ne smeju izgubiti u budućnosti  i predstavlja moguće rešenje krize lokalnim razvojem.

            Javlja se potreba da se vrši obimna analiza i istraživanja rezultata rada dosadašnjih socijalnih preduzeća , jer ne postoji jedinstveno rešenje za sve. Istočna Evropa je posebna po različitosti i potrebni su treninzi za obuke socijalnih preduzetnika.  Socijalni biznis ima veliku šansu i potencijal i fokus treba da bude na pronalaženju odgovora šta može da ubrza razvoj socijalnih preduzeća. Potrebno je napraviti legalni okvir i pravila socijalnog preduzetništva, motivisati organizacije da ne razvijaju borbu za ostvarenje velikog profita nego da ulažu u socijalna preduzeća iz humanih razloga. Takođe je neophodno da se znanja iz zapadnih zemalja prenosi u ostale kako bi mladi koji imaju osećaj za biznisnaučili i mogli voditi i raditi u socijalnim preduzećima.

            Socijalna preduzeća mogu da rastu i razvijaju se u okruženju u kome se svi poznaju i zajedno predstavljaju snagu koja može da napravi promene i reši probleme.

            U periodu od 2014-2010. kreira se novi budžet za implementiranje, razvoj socijalnog preduzetništva. Potrebne su ideje i potrebno je pronaći i motivisati ljude za ovaj vid ekonomije, ali uz obaveznu izradu zakonskih odredbi , nacionalnog okvira koji bi omogućio razvoj sektora za saradnju , razmenu iskustava.

            EU u periodu od 2014. do 2020. planira putem grantova, fondova za investiranje i izgradnju kapaciteta da uloži velike sume novca.  Cilj EU je  razvoj socijalnog preduzetništva, izjednačavanje ove vrste poslovanja sa ostalim biznisom. Socijalna ekonomija poziva biznismene da ulažu u poslove koji neće donositi profit veće će ulagati u zajednicu koja stari i u kojoj treba obezbediti poslove za mlade ljude. Ekonomija treba da  doprinosi dobrobiti zajednici .

 

            U završnom delu konferencije prisutnima se obratio član ekspertske grupe GECES koja je radila na izradi DEKLARACIJE o socijalnom preduzetništvu. Cilj Evropske konferencije o socijalnom preduzetništvu je bio da se izradi Deklaracija koju će sačinjavati 10 principa koji primenljivi u svim državama bez obzira na različitosti. Deklaracija će uticati na  pozitivni rast socijalnog preduzetništva i predstavlja novi početak faze razvoja socijalnog preduzetništva na kom svako treba da radi.

Ovaj dokument ima veliku ulogu i potencijal za dugoročni i održivi razvoj i rast  ekonomije u lokalnim zajednicama, razvijaće lokalnu koheziju i predstavljaće oblik najčistije i najhumanije ekonomije koja stvara poslove, servise, razvija solidarnost i mogućnost za budućnost da postane model biznisa 21. veka .

EU treba da uzme učešća u svakoj inicijativi za razvoj socijalnog preduzetništva , da razvija partnerstva na regionalnom, lokalnom nivou. Socijalno preduzetništvo predstavlja vodeću ideju u ekonomiji , razvija legalne okvire delovanja, načine finansiranja , razvija i štiti znanje o socijalnom preduzetništvu širom granica EU i van nje.  Potreban je dalji rad na praćenju, istraživanju u vezi socijalnog preduzetništva kako bi se razvio pozitivni ekonomski razvoj putem jačanja razvoja socijalnog preduzetništva.        

            Poslednja aktivnost na konferenciji je bila poseta jednom od ponuđenih socijalnih preduzeća u okruženju. Predstavnik Fonadcije „Mesečina“ je posetio privatno socijalno preduzeće koje integriše i zapošljava mlade osobe sa posebnim potrebama i osobe iz marginalnih , ili socijalno-ugroženih društvenih grupa.

U prilogu izveštaja je agenda Evropske konferencije.